Priroda psihičkog poremećaja i zdravlja

Psihički poremećaji

REBT zastupa gledište da je u jezgru psihičkog zdravlja fleksibilnost, a u osnovi psihičkog poremećaja rigidnost. Razrada Epiktetovog stava glasila bi:

„Ljudi reaguju zdravo na događaje kada se drže fleksibilnih uverenja u vezi s događajima“ i obrnuto: „Ljudi reaguju nezdravo na događaje kada se drže rigidnih i ekstremnih uverenja u vezi s događajima“.

Emocionalni poremećaj obuhvata samoosujećujuće načine mišljenja, osećanja i ponašanja, koji nisu nužno psihopatološki. U psihopatološkim stanjima emocionalni poremećaj traje duže vreme i sadrži više samoosujećujućih i destruktivnih posledica u ponašanju, u odnosu na sebe i sredinu. U jezgru emocionalnog poremećaja leži sklonost ljudi da prave apsolutističke evaluacije onoga što im se dešava, koje su često izražene u obliku dogmatskog „mora“ i „ne sme“. REBT tvrdi da će ljudi koji se drže svojih dogmatskih zahteva biti skloni da izvedu još nekoliko iracionalnosti kao što su užasavanje, niska frustraciona tolerancija, osuđivanje sebe, dugih ljudi ili života.

Iracionalna uverenja ne vode nužno psihičkom poremećaju. U odsustvu negativnih aktivirajućih događaja takva uverenja postoje u latentnoj formi i ne ometaju funkcionisanje osobe. Postojanje iracionalnih uverenja čini osobu podložnom pojavi disfunkcionalnih osećanja i ponašanja jer uvek postoji mogućnost da se u budućnosti pojavi negativni aktivirajući događaj koji će ta uverenja aktivirati.

Osim prepoznavanja i menjanja iracionalnih uverenja, kao što su zahtevnost, niska frustraciona tolerancija, užasavanje i osuđivanje, REBT se bavi i otkrivanjem i menjanjem kognitivnih distorzija (iskrivljenih zaključaka), koje su jedne od značajnih karakteristika psihičkog poremećaja.

U REBT-u se psihički poremećaji mogu grubo podeliti na dve glavne kategorije: poremećaje ega i poremećaje nelagode. Kod poremećaja ega osoba je sklona da u susretu s nepovoljnim aktivirajućim događajem postavlja apsolutističke zahteve sebi, drugim ljudima ili kvalitetu života uopšte i da osuđuje sebe kao krivca ako ti zahtevi nisu zadovoljeni.

Zdrava i racionalna alternativa poremećaju ega počiva na stavu bezuslovnog samoprihvatanja, koji podrazumeva da osoba prihvata sebe kao ljudsko biće kome se ne može dati jedna opšta ocena, uz istovremeno priznavanje sopstvene pogrešivosti. Racionalna i zdrava alternativa sastoji se od preuzimanja odgovornosti za sopstvene postupke, prihvatanja onih aspekata greške koji ne mogu da se isprave i popravljanja onoga što može da se popravi.

Kod poremećaja nelagode osoba je sklona da postavlja apsolutističke zahteve sebi, drugim ljudima ili kvalitetu života uopšte i da veruje da ne može podneti životne uslove koji nastaju ukoliko ti zahtevi nisu zadovoljeni. Zahtevi prema sebi ili drugima u funkciji su zahteva za udobnošću i lagodnošću životnih uslova. Osnovno pitanje tiče se stava osobe prema nelagodi, filozofije niske frustracione tolerancije.

Zdrava i racionalna alternativa poremećaju nelagode počiva na filozofiji visoke frustracione tolerancije, koja podrazumeva da je osoba spremna da toleriše frustraciju ili nelagodu kao način da prevaziđe prepreke dok sledi svoje bazične ciljeve. Ona takođe prihvata da su neprijatnosti, teškoće, loši i tragični događaji sastavni delovi života.

Psihičko zdravlje

REBT zastupa gledište da je filozofija fleksibilnih preferencija u osnovi različitih karakteristika psihički zdravih ljudi. Ova filozofija podrazumeva da ljudi imaju mnoštvo različitih želja, sklonosti, prioriteta i sl. i da će, ako odbiju da uzdignu ove neapsolutističke vrednosti do grandioznih dogmi, zahteva i komandi sebi i stvarnosti, biti manje psihički poremećeni od drugih. U slučajevima kada njihove želje nisu zadovoljene, ove osobe doživljavaju zdrava negativna osećanja, kao što su tuga, žaljenje, razočaranje, nezadovoljstvo i sl., umesto nezdravih negativnih osećanja, kakva su depresija, stid, anksioznost, bes, povređenost i sl. ova osećanja mogu da ih motivišu da uklone prepreke koje se javljaju u postizanju ciljeva, ili da se konstruktivno prilagode i formulišu nove ciljeve.

Elis je zagovarao stav da je osnovni cilj REBT-a unapređivanje tri vrste prihvatanja: bezuslovnog prihvatanja sebe, bezuslovnog prihvatanja drugih, bezuslovno prihvatanja života, uz pozitivno ili negativno ocenjivanje pojedinačnih aspekata. Pod prihvatanjem se misli da osoba aktivno pokušava da promeni ono čime je nezadovoljna i adaptira se na ono što ne može da se promeni.

Prema REBT-u karakteristike psihičkog zdravlja su fleksibilnost i naučno mišljenje, samoprihvatanje umesto samopoštovanja i dugoročni hedonizam. REBT ističe dva glavna životna cilja: prevazilaženje emocionalnih blokada, inhibicija i poremećaja i lični rast i razvoj, prema vlastitim ciljevima i dizajnu, da bi ljudi postali funkcionalni, samoaktualizovani i srećni, što je više moguće.

Održavanje psihičkog poremećaja

Filozofija niske frustracione tolerancije

REBT smatra da osobe održavaju svoj psihički poremećaj tako što primenjuju filozofiju niske frustracione tolerancije. Ljudi teže da budu kratkoročni hedonisti i veruju da ne mogu da podnesu nelagodu. Klijenti koji imaju nisku frustracionu toleranciju stvaraju raznovrsne otpore u terapiji, pošto odbjaju da im u sadašnjosti bude neudobno kako bi im kasnije bilo udobnije.

Nedostatak uvida

REBT takođe smatra da osobe održavaju svoj poremećaj tako što im nedostaju tri uvida:

1. emocionalne i bihejvioralne posledice ne izazivaju prošli ili sadašnji aktivirajući događaji, već iracionalna uverenja u vezi sa ovim događajima;
2. bez obzira na koji način su stekli ta iracionalna uverenja u prošlosti, ljudi sebe remete uglavnom tako što nastavljaju da ih podržavaju i prave sebi nepotrebne probleme;
3. samo ako se marljivo i istrajno suprotstave svojim uverenjima na kognitivan, emotivan i bihejvioralan način, ljudi će imati šansu da ih promene i postanu znatno manje uznemireni.

Uvid da je neko uverenje iracionalno nije dovoljan da bi došlo do promene. Ljudi koji poseduju sva tri uvida jasno shvataju da je potrebno da se uporno, snažno i kontinuirano odupiru svojim iracionalnim uverenjima kako bi izašli na kraj sa poremećajem.

Uticaj bihejvioralnih i kognitivnih posledica poremećaja

REBT smatra da osobe održavaju poremećaj putem svojih akcija i kognitivnih posledica koje ih prate. Kada osoba razmišlja iracionalno o aktivirajućem događaju, doživeće nezdrava osećanja, težiće da se ponaša na samoosujećujući način (bihejvioralne posledice) i da misli nerealistično (kognitivne posledice). Ta ponašanja i razmišljanja služe tome da ojačaju ubeđenje osobe u njena iracionalna uverenja i na taj način imaju udela u održavanju psihičkog poremećaja.

Sekundarni emocionalni poremećaj

Još jedan od načina na koji osobe održavaju svoj psihički poremećaj jeste pojava da sebe čine poremećenim u vezi sa prvobitnim poremećajem. Klijenti često sebe čine anksioznim povodom anksioznosti, krivim povodom nezdravog besa, depresivnim povodom depresije, postiđenim povodom povređenosti itd. Sve dok se ne pozabave svojim sekundarnim emocionalnim problemom, rad na prevazilaženju primarnih biće ometen.

Korišćenje odbrana

Ljudi često koriste odbrambene mehanizme čija je svrha poricanje postojanja problema ili umanjivanje njegove ozbiljnosti. Kada bi ljudi iskreno preuzeli odgovornost za svoje probleme, bili bi skloni da sebe kritikuju što ih imaju. Korišćenje odbrambenih manevara podrazumeva da ljudi više vole da za svoje probleme okrive druge ili životne uslove. Sve dok se klijenti opiru ideji da sami sebe čine poremećnim, i dok ne izađu na kraj s njom, nije moguće napraviti veći napredak.

Dobiti od emocionalnog poremećaja

Osobe često održavaju svoje probleme tako što imaju izvesnu vrstu dobiti od njih (npr. dobijanje pažnje od drugih, čuvanje od ozbiljnijih problema). Kad osoba ima neku vrstu dobiti, ona okleva u prevazilaženju svog problema, pošto se može plašiti da je može izgubiti onda kada problem prevaziđe. Kad postojeći psihički problemi čuvaju osobu od ozbiljnih problema, ona neće biti motivisana da ih napusti sve dok joj se istovremeno ne pomogne u vezi sa problemom za koji veruje da bi tada mogao nastati.

„Samoostvarujuća proročanstva“

Osobe često održavaju svoje probleme tako što prave tzv. samoostvarujuća proročanstva. Pod samoostvarujućem proročanstvom se misli da se ljudi ponašaju u skladu sa onim što mislie da su njihove mogućnosti i što veruju da mogu da postignu i na taj način pridonose da se ta očekivanja i ostvare. Sve dok klijenti koji prave samoostvarujuća proročanstva ne sagledaju svoj doprinos onome što im se dešava, verovatno će nastaviti da održavaju svoje probleme.

REBT smatra da su ljudi „po prirodi stvari“ skloni da održavaju svoje probleme i da imaju snažnu urođenu sklonost da se drže ustaljenih autodestruktivnih navika. Težnja klijenta da se promeni predstavlja zbog toga popriličan izazov, kako za njega samog tako i za terapeuta.

Tekst preuzet iz knjige Racionalno – emotivna bihejvioralna terapija, Vukosavljević – Gvozden, T.