Generalizovana anksioznost se odlikuje hroničnom anksioznošću koja traje najmanje šest meseci, ali koja nije praćena napadima panike, fobijama ili opsesivnim simptomima. Osoba može da doživljava stalnu anksioznoist ili zabrinutost bez komplikacija karakterističnih za druge anksiozne poremećaje. Da bi uopšte i mogla da se postavi dijagnoza generalizovane anksioznosti (svakodnevna zabrinutost), mora… Detaljnije →
Ljudi obično dolaze na terapiju zato što se osećaju loše: nalaze se u stanju emocionalne patnje. Život svakog pojedinca, biilo da se radi o poslovnoj, društvenoj ili ljubavnoj sferi, ispunjen je brojnim stresnim događajima na koje reagujemo određenim emocijama. Emocije kvalitetom i kvantitetom mogu biti prijatne, neprijatne, lepe, ružne, kratke,… Detaljnije →
Prihvatanje nečega što svakom čoveku deluje razumno uopšte nije laka stvar? Zašto se ljudi teško menjaju kada je očigledno da bi to bilo bolje za njih? Da li mi ustvari želimo da nam bude loše, da patimo, budemo napeti, gubimo živce za gluposti, zagorčavamo sebi život na razne načine? Otpor… Detaljnije →
Psihički poremećaji REBT zastupa gledište da je u jezgru psihičkog zdravlja fleksibilnost, a u osnovi psihičkog poremećaja rigidnost. Razrada Epiktetovog stava glasila bi: „Ljudi reaguju zdravo na događaje kada se drže fleksibilnih uverenja u vezi s događajima“ i obrnuto: „Ljudi reaguju nezdravo na događaje kada se drže rigidnih i ekstremnih… Detaljnije →
Šta su iracionalna uverenja? Poruke o životu koje šaljemo sami sebi koje nas sprečavaju da se razvijamo u emocionalnom smislu Scenariji koje imamo u svojoj glavi o tome kako verujemo da bi život „trebao“ da izgleda za nas i za druge Neosnovani stavovi, mišljenja i vrednosti kojih se držimo, a… Detaljnije →
Prema REBT – u, iracionalna uverenja podstiču i ostale nelogične i nerealistične zaključke koje čine karakteristične kognitivne greške ili iskrivljena mišljenja tokom emocionalnog poremećaja. Prema Elisu i Drajednu najčešće greške mišljenja su: Skok na zaključak: Proizvoljno zaključivanje bez dovoljno argumenata ili dokaza koji bi potkrepili određeni zaključak ili čak protivureče… Detaljnije →
Osnovne postavke REBT-a Tvorac racionalno emotivno bihejvioralne terapije je njujorški klinički psiholog Albert Elis (1955.). REBT se svrstava u pravac multi – modalnih i integrativnih terapija. Polazi od pretpostavke da će efekat terapije biti značajniji ukoliko je terapeut otvoren, aktivan i direktan u podsticanju klijenta na kognitivno – emocionalno –… Detaljnije →
Problemi i područja efikasne primene REBT psihoterapije su: Depresija Generalizovana anksioznost i specifični poremećaji anksioznosti: panični napadi, opsesivno-kompulsivni poremećaj, agorafobija i druge specifične fobije Poremećaj kontrole impulsa Stres Briga Odlaganje (prokrastinacija) Poremećaji ponašanja kod dece i adolescenata Problemi u partnerskim i porodičnim odnosima Problemi separacije (prekid ljubavne veze, razvod, smrt… Detaljnije →
Preduslov uspešne terapije je da se između klijenta i terapeuta uspostavi saradnički odnos, poverenje i bezuslovno prihvatanje. Terapija počinje u momentu prvog kontakta između terapeuta i klijenta i razvija se kako prolazi kroz određen pripremni rad koji postavlja temelje u terapijskom procesu. Na početku terapije klijent se informiše o REBT-u,… Detaljnije →
REBT terapija je fokusirana na konkretan problem u sadašnjosti i ne naglašava toliko važnost uvida i dubokih preispitivanja koliko snagu racionalnog, funkcionalnog i adaptivnog mišljenja, kao i to da može dati efekte za relativno kratko vreme u odnosu na neke druge pravce. REBT se usmerava na sagledavanje mogućih rešenja, na… Detaljnije →