Anksiozni poremećaji

Anksioznost je kao simptom prisutna kod skoro svih psihijatrijskih poremećaja ali je najdominantnija u okviru grupe anksioznih poremećaja. Oni predstavljaju jednu od najčešćih grupa poremećaja savremene psihijatrijske prakse a definišu se kao mentalni poremećaji kod kojih je anksioznost jedini ili vodeći simptom, s tim da ta anksioznost nije uzrokovana organskim obolenjima mozga ili drugim psihijatrijskim poremećajima.

Anksioznost (latinski anxietas – zabrinutost, engleski anxiety – strepnja, plašnja, teskoba, bojazan, zabrinutost, trema) predstavlja veoma neprijatan i mučan simptom ili sindrom. Anksioznost se definiše kao emocionalni doživljaj stanja patološkog straha, strepnje i napetosti, pri kome se očekuje potencijalno opasna situacija, koja je po pravilu nelogična, nejasna, nepoznata i ne može se objektivizirati. Za razliku od straha, koji predstavlja emocionalnu reakciju u trenucima kada je osoba realno ugrožena i koji ima funkciju zaštite organizma, anksioznost je emocionalno stanje koje karakteriše preterano iščekivanje opasnosti i nema funkciju neposredne zaštite organizma.

U kategoriju anksioznih poremećaja spadaju:

• Fobije (Specifične fobije, Agorafobija, Socijalne fobije);
• Panični poremećaj (Panični poremećaj bez agorafobije, Panični poremećaj sa agorafobijom);
• Generalizovani anksiozni poremećaj;
• Opsesivno – kompulzivni poremećaj;
• Posttraumatski stresni poremećaj;
• Akutni stresni poremećaj.

Efikasnost u tretmanu anksioznih poremećaja postiže se primenom farmakoterapije i psihoterapije ili njenom kombinacijom.